Protivrečnosti uzrokuju promene

Kompleksne skupove razlažemo na njegove sastavne elemente. Isto tako možemo rastaviti i događaj na njegove sadržeje, vremenski determinisane. Metod konstruisanja strukture nekog skupa je analiziranje, logička analiza. Analiza nije statiča, ona nije usmerena samo na to da utvrdi permanentbnu strukturu stvari, već i da se u njoj otkriju one protivrečne tendencije koje teže da je promene.

Prirodni kvaliteti čoveka

Nekada su to bile radne i borbene upotrebljivosti, a sada su čovekove vrline najčešće:

• Pravednost
• Hrabrost
• Mudrost
• Znanje o dobru (čovek nužno čini ono što zna da je bolje)
• Razboritost
• Umerenost
• Razumnost
• Mudrost
• Intuicija
• Znanje
• Veštine
• Drugarstvo
• Istinoljubivost
• Darežljivost (kao sredina između rasipništva i škrtosti)

Hrišćanske vrline:

• Strah od Boga
• Vera u Boga
• Poniznost
• Poslušnost
• Odricanje

Mirisi

Proizvode se isključivo zbog svog prijatnog mirisa za negu lepote osobe. To su alkoholne smeše prirodnih i veštačkih materija.
Prirodne mirišljave materije:
Balzam, smola (biljnog porekla) i mošus, cibet, ambra životinjskog porekla.

Slikarska paleta

Slikar dok slika koristi paletu na kojoj meša boje ili ih po malo nanosi na četkice. U sredini je rupa da bi lakše mogla da se drži. LP paleta, ploča Vesne Zmijanac.

Senzualne osobe

Manja je ili veća sposobnost osobe, njenih receptora da na adekvatne nadražaje reaguje osećajima izvesnog intenziteta i kvaliteta. Tako se govori o velikoj ili smanjenoj npr slušnoj osetljivosti, ili saosećanju sa prirodom i njenim manifestacijama. Ljudi različito reaguju na boje, mirise i slično. Osećajnost je sposobnost da čulno reaguje na primljene utiske iz okoline.

Obzir

Čovek je sposoban da se u svom delovanju rukovodi ne samo vlastitim interesima nego i obzirima prema dobru svoje okoline. Životom se stiču moralne navike, a čovek poseduje i urođeni osećaj za moral.

Zadovoljstvo

Kriterijum dobrog života je u velikoj meri materijalan (posedovanje imetka) ali zadovoljstvo višeg reda je duševni mir i spokojnost. Život bez trzavica. Preduslov morala je gospodarenje samim sobom, npr. ako vam se poslodavac penje na glavu svaki dan, nemate duševni mir.

Zlatna sredina

Najviši cilj, najviše zadovoljstvo, sreća ne dobija se samo na osnovu znanja, nego i iz razumne volje. Kada se u svojim postupcima bira sredina ne krajnosti. Npr. između rasipanja i škrtarenja.

Delo

Estetsko delo ne izražava samo lepotu već imaju kompleksan karakter. Nisu samo objektivni podaci već izražavaju i lične reakcije ljudi.

Reakcija

Estetika je vezana za umetnost i često se umetnost tumači sa estetskog aspekta. Čovek tumači prizor onako kako je doživeo a u skladu sa estetskim normama.

Nauka

Nauka o prirodi lepoti i ukusu se zove estetika. Definiše granice "estetskog". To je pre svega emocionalna reakcija na skladan: (zvuk, izgled, delo).

Esteta

Esteta je osoba koja posmatra okolinu sa estetskog stanovišta. Prioritet daje estetskom aspektu. Manje joj je bitan sadržaj, pojave (scene) značenje itd. Forsira seve da bude stručnjak za ukus.